Otkup polovnih automobila

Otkup polovnih automobila

 

Ekonomska situacija u Srbiji primorava većinu građana vrše otkup polovnih automobila. Stanje polovnih automobila lošije od stanja novog automobila. Međutim, jedno su tragovi normalnog habanja (pohabani blatobrani, istrošeni presvlake), a sasvim drugo značajni nedostaci koji ometaju normalno funkcionisanje automobila (problemi različite prirode u motoru). Vaćno je da prodavac obavesti kupca o takvim nedostacima, a to bi trebalo da utiče na cenu, jer će kupac zauzvrat morati da uloži u popravku i dovođenje automobila u upotrebljivo stanje.

Šta se dešava ako prodavac „propusti“ da pomene takve nedostatke? Pošto se kupac profesionalno ne bavi trgovinom (polovnim) automobilima, kupac ima opšta prava prema Zakonu o obligacionim odnosima i ugovorima – ako može da dokaže da je njegov automobil prodat sa nedostatkom koji je postojao u trenutku prodaje, prodavac je odgovoran za ovaj nedostatak. Zbog toga kupci imaju obavezu da pregledaju predmete koje su kupili, uklj. i polovne automobile odmah nakon kupovine i obaveste prodavca o bilo kakvim nedostacima. Ista obaveza obaveštavanja postoji ako se kasnije identifikuje takozvani skriveni nedostatak koji nije mogao biti otkriven pri inicijalnom pregledu. U skladu sa ovom procedurom, prodavac je odgovoran za otkrivanje nedostataka, tj. kupac ima pravo da vrati kupljeni automobil i zahteva cenu koja je za njega plaćena, da ga zadrži i da zahteva smanjenje cene za vrednost kvara ili da otkloni kvar na račun prodavca.

otkup polovnih automobila

Otkup automobila:

Međutim, zanimljiviji su slučajevi u kojima je prodavac diler (polovnih) automobila, a kupac potrošač, tj. fizičko lice koje kupuje polovni automobil za ličnu upotrebu van delokruga svoje profesionalne delatnosti. S jedne strane, Zakon o zaštiti potrošača (CPA) sadrži odredbe koje favorizuju potrošače. S druge strane, nedavno je Rešenjem od 04.06.2015. u slučaju C-497/13, Sud pravde Evropskih zajednica (ESP) presudio je u korist kupca u slučaju neispravnog polovnog automobila ubrzo nakon prodaje – koji je predmet potrošačkog ugovora.

Koja je glavna prednost potrošača u kupoprodajnim ugovorima, a posebno u onim sa polovnim automobilima?
CPA oglašava opovrgnutu pretpostavku da se smatra da nepoštovanje potrošačkog dobra sa kupoprodajnim ugovorom, koje se desilo u roku od 6 meseci od kupovine, postoji u trenutku prodaje. Gore pomenutom odlukom, ESP pojašnjava da ako se dokaže da u ovom kratkom periodu prodaje uopšte postoji nedostatak, potrošač nije dužan da dokaže da je nedostatak bio prisutan u trenutku prodaje, kao u opštem slučaju. Nadležnost ESP-a proizlazi iz činjenice da je navedena nacionalna odredba transponovana u ZPP na osnovu Direktive 1999/44 / EC Evropskog parlamenta i Saveta o određenim aspektima prodaje robe široke potrošnje i srodnih garancija.

Kako je uopšte presudio Evropski sud po tom pitanju?
ESP je dobio zahtev za prethodnu odluku od holandskog suda u slučaju zasnovanom upravo na odredbi holandskog zakona koja odgovara gore citiranom ZKP i Direktivi 1999/44 / EZ.

Konkretan slučaj je sledeći:

otkup polovnih automobila

U maju 2008. gđa Faber kupila je polovni automobil od auto kuće u Holandiji. Samo 4 meseca nakon kupovine, automobil se zapali u pokretu i potpuno izgori. Uzrok požara nije mogao da se utvrdi, jer se nijedna od strana nije obavezala da će obaviti veštačenje pre nego što ostaci automobila budu predati otpadu. Auto kuća, koja je prodala polovni automobil, osporila je njegovu odgovornost i prvostepeni sud presudio je u njenu korist. Međutim, apelacioni sud je pre donošenja presude poslao istragu Evropskom sudu u vezi sa tumačenjem i primenom čl. 5, st. 3 Direktive 1999/44 / EC, koja tačno uređuje oborivu pretpostavku.

Konkretno, Sud je bio uključen, uključujući odgovor na pitanje „Šta se podrazumeva pod izrazom„ utvrđena neskladnost “u članu 5 (3) Direktive 1999/44, a posebno: u kojoj meri potrošač / kupac mora da navede činjenice i okolnosti koje se odnose na nepoštovanje zakona (ili razlog za to)? Da li je u tu svrhu dovoljno da potrošač / kupac (…) dokaže da kupljeni predmet ne funkcioniše (besprekorno) ili je takođe dužan (…) dokazati koji je nedostatak prodate stvari (bio) razlog njegovog nefunkcionisanja? (ili ne radi besprekorno)?

 

Mišljenje Suda pravde:

SES navodi da je odredbom čl. 5, st. 3 Direktive 1999/44 / EC uvodi odstupanje od opšteg pravila da kupac u vreme prodaje mora dokazati neusklađenost kupljene robe sa kupoprodajnim ugovorom. U slučaju potrošačkog ugovora, ako se utvrdi nedostatak usaglašenosti u roku od šest meseci nakon isporuke robe, teret dokazivanja dodeljen kupcu se ublažava, a nesaglasnost se smatra da postoji u trenutku isporuke.

Da bi imao koristi od ovog olakšavanja tereta dokazivanja, potrošač mora samo da dokaže:

da prodata roba nije u skladu sa potrošačkim ugovorom, tj. da na primer nije pogodan za normalnu upotrebu ili da mu nedostaju osobine predviđene ugovorom. Pritom nije dužan da dokaže niti razlog neusaglašenosti niti da je prodavac odgovoran za to;
da je nesklad utvrđen, tj. se stvarno dogodilo u roku od šest meseci od isporuke robe.
„Ako se ove činjenice dokažu, potrošač se oslobađa obaveze da dokaže da je nedostatak usaglašenosti postojao u vreme isporuke robe. Pojava ove razlike u kratkom periodu od šest meseci sugeriše da je, iako je otkrivena tek nakon isporuke robe, u vreme te isporuke već bila prisutna „bar u povoju“ („). Tada će prodavac (ʺt) biti taj koji će dokazati da neusaglašenost nije postojala u trenutku isporuke robe, utvrdivši da je nedostatak usaglašenosti posledica ili rezultat dela ili propusta nakon te isporuke. Ako prodavac ne uspe pravilno da dokaže da je neusklađenost nastala ili je posledica okolnosti koje su usledile nakon isporuke robe, pretpostavka utvrđena u članu 5 (3) Direktive 1999/44 omogućava potrošaču da ostvari prava koja proizilazi iz te direktive . “

Šta presuda Suda pravde znači u praksi?

Ako potrošač kupi polovni automobil od trgovca i u roku od šest meseci od njegove isporuke postoji kvar, tj. neusklađenost stanja automobila sa kupoprodajnim ugovorom, potrošač ne sme da dokaže da se kvar nije pojavio kasnije, već da je postojao u trenutku prodaje.

Prodavac polovnog automobila je onaj koji mora da dokaže da je potrošaču isporučio ispravni automobil, koji odgovara njihovom ružnom automobilu. Ako to ne učini na nesporan način, potrošač može da iskoristi svoje pravo da zahteva smanjenje cene neispravnog automobila koji je kupljen ili da raskine ugovor i zahteva povraćaj pune cene plaćene za prodaju.
Da bi potrošač uživao poslednja navedena prava, mora prvo da omogući prodavcu da robu dovede u skladu sa ugovorom, popravljajući je u roku od mesec dana od reklamacije.

Izvor članka

Ukoliko želite da prodate svoj polovni automobil kontaktirajte nas

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Call Now Button065 837 61 85